Brisel: EU će odvojiti 7,2 milijarde evra za borbu protiv klimatskih promena

"Finansiranju pomoći zemljama u razvoju doprineće svih 27 država članica Unije", rekao je predsedavajući EU, švedski premijer Fredrik Rajnfelt, na završnoj konferenciji za novinare samita šefova država i vlada EU koji se juče i danas održavao u Briselu.

Suma oko koje su se evropski lideri danas dogovorili znatno je viša od šest milijardi evra, koliko je ranije planirano da se izdvoji u tu svrhu.

"Evropska unija preuzela je na sebe pravičan deo troškova i nadam se da će i ostale razvijene države učiniti isto", rekao je Rajnfelt, izražavajući nadu da će današnja odluka Unije doprineti postizanju sporazuma na konferenciji o klimatskim promenama koja se održava u Kopenhagenu.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je, međutim, da je ova ponuda "uslovljena", a Rajnfelt je precizirao da će "tokom konferencije u Kopenhagenu videti postoji li akcija ostalih razvijenih država".

Finansiranje borbe protiv klimatskih promena, odnosno smanjenja ispuštanja štetnih gasova, predstavlja, kao što se i pretpostavljalo, glavnu prepreku za postizanje jedinstvenog sporazuma koji bi zamenio Protokol iz Kjota koji ističe 2012. godine, i to je bila najvažnija tema dvodnevnog sastanka lidera evropskih zemalja.

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun održali su zajedničku konferenciju za novinare pre ove završne i na njoj su saopštili da će njihove dve zemlje ovom evropskom naporu u naredne tri godine doprineti sa najmanje po 1,7 milijardi evra, ali još nije jasno koliko će ostale evropske zemlje morati pojedinačno da izdvoje. "Današnja ponuda pokazaće da smo ozbiljni u suočavanju sa globalnim problemom klimatskih promena", rekao je Braun, dodajući da je cilj EU da "do 2020. godine svoje ispuštanje štetnih gasova smanji za 30 odsto".

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da EU želi da se uvede i globalni porez na finansijske transakcije kako bi se pomoglo finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Prema njegovim rečima, lideri EU zatražili su od Komisije i Međunarodnog monetarnog fonda da razmotre različite načine "inovativnog finansiranja", a ovakav porez bio bi potreban jer razvijene zemlje, koje imaju slab privredni rast i sve veći budžetski deficit, ne mogu da zemljama u razvoju obezbede dovoljna sredstva za ispunjavanje ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.

(Tanjug)